Izvod iz Referata
Konkursa za izbor docent za predmet Crtanje,
dnevni list Borba, od 2.6.1968. godine

Dragomir Lubarda, pripada krugu najmlađih umetnika koji se afirmisao poslednjih godina. Jasno opredeljen za nadrealizam i novu figurativnost zaročeo je svoja traganja još u toku školovanja, a veoma snažno ispoljio svu darovitost čim je stupio u javni umetnički život.

Prevashodno iskazan u crtežu, koji se odlikuje izvrsnim osećajem za život linije, nosi svoejvrsno uzbuđenje pred viđenim i zamišljenim svetovima. Crtež bogat fantastikom sa moćima da sugeriše viziju jednim lucidnim osećanjem, uvek je doveden do kraja. Izražen posebim senzibilitetom, istančan i precizan sa svojstvom naročite opservacije, njegov crtež spada u red visoko ostvarenih dometa zadnjih godina i njegova ličnost zauzima ozbiljno mesto među umetnicima mlađe generacije.

Orjentisan ka čoveku i njegovom stradanju, bekstvom od urbanizirane sredine, postavlja čoveka u vraćanje ka prirodi i sažima čoveka i pejsaž – i pejsaž do čoveka, ostvarujući jedinstvo ova dva elementa nastala je serija crteža ”Bežanijska kosa”.

Uvažavajući sve oklnosti koje nosi ličnost ovog umetnika, komisja smatra, da bi prisustvo ovakve prirode crtačkog kazivanja bila korisna za nastavu Akademije.
Referenti samatraju da Dragomir Lubarada zadovoljava uslove ovog konkursa i predlažu ga Veću za izbor kao ozbiljnog kadidata.

Referenti:
Miloš Bajić, red.prof.
Zoran Petrović, vanred.prof.
Slobodan Pejović, docent

Referata povodom raspisanog
Konkursa za ponovni izbor tri docenta za predmet Slikarstvo i Crtanje
Službeni glasnik SR Srbije broj 17,  
20.4.1978. godine
Ocena umetničkog i stručnog rada

Ličnost DRAGANA LUBARDE kao umetnika crtača svakako je izuzetna pojava u likovnoj umetnosti kod nas. Imperativno opredeljen za crtež, on na izvestan način nastavlja tradiciju beogradskog crteža koji je tokom vremena izgubio značaj samostalne likovne discipline kao i potrebu da se isključivo crtežom iskazuju “ljudske strasti”. Crtež Dragana Lubarde nije brzo notirana skica, niti priprema za sliku, on je isto što i slika, pun je, kompletan u svom izrazu i ima svoju poruku. Ne ispuštajući blok iz svojih ruku Lubarda nadahnuto beleži sve što uzbuđuje njegovu spontanu prirodu, on neprestano traga i u istim stvarima ponovo otkriva nove senzacije za svoje likovno stvaranje. Veoma istančanog osećaja za najtananije tkanje linija, Lubarda je proširio granice crteža dajući mu vrednost samostalnog i autenticnog izraza. I ako malog formata, građen jednostavnim sredstvima, ovaj crtež je konpleksan, kreativan i pun imaginacije. Autentičan je, ima svoju fizionomiju i specifičnu formu kroz koju umetnik uspeva da iskaže svoja unutarnja osećanja i svoje reakcije na vidljivi svet.

Vrlo neposredan kao nastavnik svoju pasioniranu ljubav prema crtežu Lubarda uspešno prenosi i na studente. U vođenju predmeta Crtanje on je od prvih dana na Akademiji odstupio od klasičnog sistema crtanja večernjeg akta i na jedan drugi, njemu svojstven način, animirao studente na poseban prilaz ovoj materiji. Uneo je izvesno osveženje u ovaj rad time što je studente pokrenuo od jednog po malo pasivnog odnosa prema modelu i stavio ih u aktivno stanje u kome okrenuvši se više prema sebi student sam bira motiv.

Ovakav metod Lubarda je potvrdio izlazući selekcionisane radove studenata svake godine javnosti što je takođe novost za ovu školu, a čime se afirmiše crtež kao posebna disciplina. Ovakva samoinicijativna aktivnost Lubardu utvrđuje kao nastavnika vrednog i zainteresovanog za nastavu crtanja kao veoma pozitivnog člana našeg kolektiva. Komisija smatra da je njegovo prisustvo dragoceno za ovaj Fakultet te ga predlaže za ponovni izbor docenta za predmet Crtanje na ovom Fakultetu.

Članovi komisije:
Mirjana Mihać, red.prof.
Stojan Ćelić, red.prof.
Miodrag Rogić, van.prof.
Aleksandar Luković, van.prof.
Čedomir Krstić, van.prof.
Vojisalav Todorić, van.prof.

Izvod iz Referata
Konkurs za izbor tri vanredna profesora 
za predmete Slikarstvo i Crtanje,
Službeni glasnik SR Srbija broj 4, 31.1.1980. godine
Ocena umetničkog i stručnog rada

U prethodnom referatu za reizbor u zvanje docenta, rečeno je: ”ličnost Dragana Lubarde kao umetnika crtača svakako je izuzetna pojava u likovnoj umetnosti kod nas. Imperativno opredeljen za crtež, on na izvestan način nastavlja tgadiciju beogradskog crteža, koji je tokom vremena izgubio nekadašnji značaj samostalne likovne discipline, kao i potrebu da ѕe isključivo crtežom iskazuju ”ljudske strasti”. Ta konstatacija i sada potvrđuje i osvetljava ličnost Dragana Lubarde, kao umetnika kome je jedino i isključivo opredeljenje crtež kao likovno izražajno sredstvo. Crtež je za njega osnova življenja i životne filozofije, kako i sam kaže svet bi bio bolji i pozitivniji ako bi svi jedan sat dnevno crtali.

Crtež Dragana Lubarde nije brzo notirana skica, niti priprema za sliku, on je isto što i slika, kompleksan u svom izrazu. Linija, kao osnovni element u crtežu za njega je spontani akt a i duboko svesno vođenje iste, u uobličavanju svoje imaginacije. Iako konkretne, ona proizilazi iz njegovih unutarnjih emocija. Pored linіje, Lubarda se služi postupkom u kome mnogo često razmekšava, u vidu, laviranih manjih i većih fleka, i zajedno sa valerskim varijacijama daje toplinu i mekoću crtežu. Polazeći od konkretne forme kroz prizmu svoga duha, dovodi crtež do slobodnog i imaginarnog stanja, što ujedno postaje i glavni sadržaj njegovog dela.

Ne odvajajući se od svoga bloka, Dragan Lubada, neprestano zagledan u sve što ga okružuje, što uzbuđuje njegovu spontanu prirodu i maštu, u stanju je da u istim stvarima ponovo otkriva nove senzacije koje viđenje iz njegovog bića nikada ne zatvaraju.

Stvaralaštvo Dragana Lubarde u našem likovnom životu je prisutno i značajno autentičnošću i specifičnom filozofijom.

Kao nastavnik, Dragan Lubarda je vrlo nerosredan blizak studentima. Predmet crtanje u II-oj godini vodi ѕa puno žara, unoseći ѕe u ličnost svakog pojedinca, odabirajući probleme i zadatke često ro njihovom ličnom afinitetu. Na sebi svojstven način, on animira studente i podstiče ih na značaj duhovne komponente u likovnom izrazu.

Posebno ističemo aktivnost i inicijativu Dragana Lubarde, što je crtež koji on vodi, izneo iz okvira škole u javnost i doprineo njegovoj punoj afirmaciji. To se odražava i na sve većem učešću mladih slikara na revijalnim izložbama crteža koje organizuje Udruženje.

Ovakva samoinicijativnost Dragana Lubardu osvetljava kao pedagoga, vrednog i zainteresovanog kako za probleme nastave crtanja, tako i za probleme nastave uopšte. Kao pozitivnog člana našeg kolektiva, čija je ličnost ostvarena, kako na pedagoškom tako i na umetničkom polju, komisija ga predlaže za izbor u zvanje vanrednog profesora na Fakultetu likovnih umetnosti.

Članovi komisije:
Bogomil Karlavaris, red.prof.
Božidar Prodanović, vanred.prof.
Čedomir Krstić, vanred.prof.
Slobodan Pejović, vanred.prof.
Vojislav Todorić, vanred.prof.

Izvod iz Referata
Konkurs za ponovni izbor jednog vanrednog profesora za predmet Slikanje i Crtanje,
devni list Politika, 
8.4.1985. godine
Ocena stručno-umetničkog rada

Povodom ranijih izbora Dragana Lubrde u viša zvanja isticano je da je reč o izuzetnoj pojavi umetnika crtača u našoj likovnoj sredini. To se i danas može ponoviti, možda i sa više razloga s obzirom da ne samo da je Draganu Lubardi i dalje critež glavno opredeljenje kao likovno izražajno sredstvo, nego i s obizirom da je njegova celokupna stvaralačka, pedagoška i javna delatnost vezana za crtež i propagandu crteža, uz već opšte poznatu njegovu tvrdnju da bi svet bio bolji i pozitivniji ako bi svaki čovek jedan sat dnevno crtao. Crtež Dragana Lubarde nije brzo zebeležena skica niti priprema za sliku, već je po kompleksnosti i dovršenosti izraza ravan slici. Već u najranijim crtežima on udružuje klasičnu snagu i zanos snoviđenja. Preko složenih teksturalnih crteža koji su mahom predstavljali fantastička preplitanja pejzaža i živih bića, rastinja i figura, danas Dragan Lubarda najčešće pribegava figuralnom motivu uzetom iz obične svakodnevice. Isto tako današnji razvoj njegovog crtačkog opusa karakterističan je po procesu sve strožijeg zanatskog iskušavanja jednostavnosti linije, uz želju da ostane najdalje moguće od udela izraza i fizičke snage gesta i trenutnog izilva emocija. Ostvarivanje visoke plemenitosti zanata tu je sve više uslovljeno vernošću najekonomičnijim sredstvima i može se smatrati rezultatom nesvakidašnje sinteze strasnih stvaralačkih i pedagoških težnji.

Kao što je već utvrđeno u predhodnim referatima, kao nastavnik Dragan Lubarda je vrlo neposredan i blizak studentima.

Predmet Crtanje u II godini vodi ѕa puno žara, unoseći se u ličnosti pojedinaca, odabirajući probleme i zadatke često po njihovom ličnom afinitetu. Na njemu svojstven način on animira studente i podstiče ih da uvide značaj duhovne komronente u likovnom izrazu.

Posebno se ističe aktivnost i inicijativa Dragana Lubarde, što je crtež koji on vodi izneo iz okvira škole u javnost i doprineo njegovoj punoj afirmaciji. To se odražava i na sve većem učešću mladih ѕlikara na revijalnim izložbama crteža koje organizuje Udruženje.

Ovakva samoinicijativnost Dragana Lubarde osvetljava ga kao pedagoga, vrednog i zainteresovanog kako za probleme nastave crtanja, tako i za probleme nastave uopšte. Zbog svega toga, ovom prilikom, Komisija jednoglasno predlaže Dragana Lubardu za ponovni izbor u zvanje vanrednog profesora. Ističemo pritom da bi on i kao umetnik i kao nastavnik zasluživao i  više zvanje što je bilo i mišljenje Kadrovske komisije našeg Fakulteta.

Članovi komisije:
Vojislav Todorić, red.prof.
Milica Stevanović, red.prof.
Branislav Protić, red.prof.

Izvod iz Referata
Konkurs za izbor četiri redovna profesora za predmete Slikanje i Crtanje,
devni list Politika, 
8.6.1988. godine
Ocena stručno-umetničkog rada

Nakon svih ovih dvadeset i više godina tokom kojih smo imali priliku da pratimo razvoj i pomeranje težista u nastavi crtanja na ovom Fakultetu, možemo bez preterivanja konstatovati da je uloga Dragomira Lubarde u tom procesu svakako bila od velikog značaja. Sam fanatistčno odan liniji i onom sto iz dodira pera, olovke i površine papira može kao kreativni začljučak da se izvuče, on je umeo u studentima da izazove tragalački nemir i da ih pokrene ka katarzi samoostvarivanja, ka smelom i bolnom prevazilaženju puke likovne deskripcije. Umeo je da usadi osećaj o vrednosti i značaju crteža kao takvog, pre svega onog malog, koji se crta u bloku, u svakoj prilici, kao likovnog dela koje nemora biti samo pripremni rad za bilo šta drugo i koje je podjednako vredno poštovanja koliko i ono izvedeno u finalnijem i trajnijem materijalu. Ako se može govoriti (a mislimo da može) o jednoj specifičnoj i odnegovanoj kulturi crtanja koja, evo, kroz niz generacija darovitih studenata, odnosno mladih umetnika, prodire u javnost kao odlika ove škole, moramo biti svesni da je Dragan Lubarda, kao nastavnik, u to uneo najplemenitiji deo svoje ličnosti. Njegovi, ponekad, neobični, pedagoški nastupi imali su sasvim pozitivne odjeke kod studenata, pomagali su u otvaranju prostora kreativnoj imaginaciji, bili su izazovi za ispoljavanje njihove stvasne likovne osetljivosti.

Iz pamćenja ne bi trebalo da ispustimo nikako aktivitet Dragomira Lubarde koji je prevazilazio njegove neposredne pedagoške obaveze i koji se naročito manifestovao u njegovoj inicijativi za organizovanjem godišnjih izložbi crteža malog formata studenata u Galeriji Doma omladine a po njegovom izboru. Na ovim izložbama, osobine i likovna izražajnost izložbenih crteža postajali su pojam koji prerasta okvire škole, javno prezentirani postajali su na neki način obavezujući kulturni standard u poimanju crteža u našoj sredini.

Dragomir Lubarda je ličnost za koju sa punim ubeđenjem možemo reći da je sudbinski opredeljena za umetnost. Zbog toga, on i kao pedagog nije formalist. Naprotiv, u njegovoj praksi prisutna je svest o odgovornosti prema najuzvišenijem cilju umetnosti – prema prosvetljenju. U tom pogledu, njegovo prisustvo u našem kolektivu može da ima i svoju izrazitost i smisao. Podučavati nekoga nečemu nije samo pragmatična praksa, naročito ne u umetnosti, danas.

Iako spisak izložbi na kojima je Dragomir Lubarda učestvovao nije previše obiman, naročito upoređujući ga sa ambicioznijim umetnicima koji brzo načine impozantnu izlagačku biografiju, on je rano stekao zasluženu afirmaciju kao slikar i kao crtač. Njegova maštovitost i njegov način crtanja za sobom su povukli brojne mlađe slikare koji su sami kasnije ostvarivalі i obimne i priznate opuse. Ukusi i stilovi umetnosti se menjaju, Lubarda nije, međutim, umetnik pa ni pedagag čiji će stav od toga da trpi. Intuitivno osećajući kreativne mehanizme u čoveku ima duboke respekte prema njima.

Prilikom ponovnog izbora Dragomira Lubarde u zvanje vanrednog profesora, 1985. godine, isticano je da on kao umetnik i nastavnik zaslužuje više zvanje što je tada to bilo i mišljenje kadrovske komisije našeg Fakulteta.

Članovi komisije:
Mirjana Mihać, red.prof.
Milica Stevanović, red.prof.
Marko Krsmanović, red.prof.
Branislav Protić, red.prof.

Zapisnik sa sastanka zaposlenih Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu
zakazanom povodom odluke disciplinske kosmije da se profesoru Draganu Lubardi
izrekne najstroža kazna prestanka radnog odnosa

Predsednik Izvršnog odbora Zoran Vuković saopštio je odluku Izvršnog odbora povodom odluke Disciplinske komisije za prestanak radnog odnosa profesora Dragana Lubarde. Izvršni odbor smatra da se može staviti prigovor na izostavljanje svedoka u prethodnom postupku.

Otvorena je diskusija.


Profesorka Milica Stevanović:
Zapanjena sam odlukom i procedurom kojom je radila Disciplinska komisija. Bitan propust je nesaslušavanje svedoka. Moglo je sve da se reši na drugi način. Sigurno je da je malo da jedan nastavnik Crtanja bude na četrdeset studenata. Imamo i raznih studenata, u poslednje vreme i vrlo indolentnih. Svi studenti ne moraju da prihvate Lubardu i treba im omogućiti da dobiju i drugog profesora. Znači, treba im omogućiti da biraju.

Predsednik Sindikata Zoran Vuković je tražio da sekretar Dragoslav Iričanin objasni ovlašćenja lica za pokretanje disicplinskog postupka.

Sekretar Iričanin:
Profesor Rogić kao predsednik Disciplinske komisije ima mogućnost da skrati proceduru, saslušani su studenti koji su podneli prijave. Odluka Komisije nije konačna. Savet radnika odlučuje o otkazu. Mali Savet odlučuje o tome. Može da poništi Odluku, da je preinači, postoje oko 12 zakonskih mogućnosti da se nešto promeni.

Profesorka Milica Stevanović:
Smatram da je i zakonski i etički monstruozno da se ne saslušaju svedoci. Da se takav postupak primenjuje prema profesoru koji sa strašću radi svoj posao. Taj Pravilnik koji smo doneli, očigledno se pokazao kao neodgovarajući.

Referent za studentska pitanja Mara Ćopić:
Ne treba da se glasa formalno nizašta, pa ni za Pravilnik. Skloni smo samo da dižemo ruke, a posle da negiramo to što smo izglasali, Glasali smo i za Disciplinsku komisiju, a sada osporavamo njene odluke.

Profesor Radomir Reljić:
Razočaran sam početkom postupka. Savetovano je studentima da podnesu prijavu. Dvojica od tih studenata su kod mene. Student Rajko Volić nije zadovoljio ni svojim radom ni svojim ponašanjem. Slaviša Čeković je njegov ”pajtos” koji je redovno pijan, i dolazio je takav i u moju klasu, čak je i mene nudio flašom rakije. To su i neke greške prijemnog ispita. Volić je recimo, posle mog petnaestominutnog objašnjavanja u klasi iskazivao potpuno nerazumevanje i napuštao čas. Imamo dosta zalutalih na Akademiji. Zar da za izbacivanje profesora Lubarde treba da ”zahvalimo” Slaviši Čekoviću, alkoholičaru poznatog ponašanja. Četvrti student koji je podneo prijavu, vredan je, ali ne može da prihvati saznanja da je došao iz Novog Pazara, gde nije imao kontakta sa živom umetnošću. On je dosta pod uticajem Čekovića, jer ga je on primio na stan. Da li je bilo izvesnih pritisaka, moguće je. Nedolično je sa naše strane, ako mi prihvatimo da oni zloupotrebljavaju položaj studenata.

Dekan profesor Gaberc:
Greška i ako postoji, na Sindikatu jeste i da ga brani. Lubarda ima mogućnost da uzme advokata, a on to nije uradio.

Kustos Galerije FLU Bojana Burić:
Mislim da je kompetencija Nastavničkog veća da govori o metodama rada jednog profesora, da ga koriguje ili podržava. Mislim da je naš zadatak ovde da govorimo o drugim stvarima, o međuljudskim odnosima, odgovornosti, o tome da li je postupak regularno sprovođen. Nama je to svima važno, pogotovo mladim ljudima, jer ako sutra napravimo neku grešku, znači treba preko advokata da govorimo sa svojim kolegama i starijim drugovima. Nije nikakva vanredna situacija da Disciplinska komisija radi kao preki sud.

Profesor Branko Protić:
Generacije studenata sada primljenih, su ”usmerenjaci” sa izuzecima su nezainteresovani. Klase su prazne, klima je takva. Lubarda na predavnje ide u krajnost, Rogić nema nijansi, takođe ide u krajnost. Niko ne može sve da animira. Treba pomerati tu ustajalost.

Profesor Slavoljub Radojčić:
Student Čeković je problem, on mnogo pije i to se vrlo dobro zna. Volić je bio na popravnom. To su neradnici. Zar neko ko pije za doručak pivo, nešto da uradi u klasi?

Kustos Galerije FLU Bojana Burić:
Profesor Gaberc je možda imao mogućnost da na drugi način upozna svoje studente na svojoj nastavi Plastičnoj anatomiji.

Profesor Radomir Reljić:
Nije isti svakodnevni rad sa viđanjem studenta jednom nedeljno.

Šef računovodstva Branko Tireli:
Ne prija mi ono što je rekao na nastavi profesor Lubarda, ali da se studenti ”nestudentski” ponašaju i zloupotrebljavaju slobode, kao i da mogu da provociraju, to svi znaju. Kazna je prestroga, a da je okrivljen bio na nekom drugom redovnom sudskom postupku, uzelo bi se u obzir, njegovo dosadašnje ponašanje.

Referent za studentska pitanja Mara Ćopić:
Kazna jeste preoštra, ali zašto su sada prećutkivane studentske greške, i zašto su profesori o tome ćutali do sada?

Anica Babić:
Molim vas, osnovno je da se ovde sudi bez svedoka.

Kustos Galerije FLU Bojana Burić:
Juče je održan Zbor stduenata koji je razmatrao i ovaj slučaj. Studenti su vrlo razborito i zrelo govorili o svemu bez navijačkih strasti. Studenti, svedoci ovog događaja, govorili su, o tome postoji Zapisnik i može se konstatovati. Čak smo čuli na Zboru da je postojao dogovor trojice studenata – tužitelja, koji su imali dogovor da provociraju profesora Lubardu ”srede ga”, to su činjenice koje su bile i te kako važne za rad Disciplinske komisije.

Milan Stojić:
Ako ima zakon za profesore, mora da ima i za studente. Ja sam dobio batine, zato što sam skrenuo pažnju studentima da ne lome inventar.

Profesor Milorad Tepavac:
Trenutak je da se porazgovara o nezameranju – kako među profesorima, tako i među studentima. Bilo je već i ranije prijava na neke studente, ali je to odbijeno kao da nije stvar Veća. Čeković dolazi često pijan. Ne branim na taj način Lubardu, ali ne mogu da ga osudim. Pravi način da se reši mnogo stvari, da se razbije žabokrečina, da se pooštri disciplina na radu. Kola ne smeju da se slome na Lubardi. Ima mnogo drastičnijih stvari: opijanja, nedisciplina.

Asistent Ljuba Gligorijević:
U vezi sa donetom odlukom Disciplinske komisije FLU povodom slučaja profesora Dragana Lubarde, smatram za potrebno da istaknem sledeće:
1. Izricanje najstrože kazne profesoru Lubardi od strane Disciplinske komisije u zaprepašćujućoj je nesrazmeri sa učinjenim prekršajem. To će reći da je sama odluka o incidentu – incidentna, te da je osnovna organizacija FLU dužna da deluje u pravcu preispitivanja okolnosti pod kojima je odluka doneta.
2. Postojanje širokog raspona metodološkog pristupa praktičnoj nastavi na FLU poznata je činjenica. U novonastalim oklonostima, međutim, nužno je posebno naglasiti da metod profesora Lubarde karakterišu maksimalna ljudska estetika i zanatska, intelektualna i osećajna angažovanost koja ima već proverenu pedagošku efikasnost, ali i koja podrazumeva određene rizike u sferi neposrednog suočavanja između ličnosti predagoga i studenta, kao što podrazumeva i stalno aktivan, stvaralački plodan, afektivan odnos između njih. Izvesno je da je ovakav metod doslovno fantastično nošen ličnošću profesora Lubarde i da on predstavlja upravo onu graničnu pedagošku liniju, koju je jedna stabilna ustanova što se umetnošću bavi, dužna da obuhvati. Mislim da nije potrebno posebno ukazivati na nivoe egzistencije koje i život i umetnost zajedno nose, a čije je dodirivanje izazalo ovako drastičan sud Disciplinske komisije, bez povezivanja sa celokupnim umetničkim, pedagoškim i moralnim profilom prokaženog profesora.
3. Molim izvršne organe sindikalne organizacije FLU da učini sve koliko je u njihovoj moći kako bi se produžavanje ovog procesa izbeglo, jer bi to značilo dalje nedostojno povlačenje imena profesora Lubarde po ustanovi i gradu, pogotovu što je iz iznetih mišljenja nastavnika na sastanku sindikalne podružnice jasan i rezultat eventualnih novih svedočenja koja je Disciplinska komisija izbegla.

Anica Babić:
Da li svi možemo slično da očekujemo u Disciplinskom postupku?

Profesor Boža Prodanović:
Lubarda je postao legenda i metafora crteža. To svi znaju i svi su za to da se uputi prigovor od studenata. Dekan je morao da pokrene Diciplinski postupak.

Profesor Radomir Reljić:
Nije samo dekan taj koji o tome odlučuje.

Asistent Ljuba Gligorijević:
Pritisak na dekana izvršen je spolja.

Profesor Boža Prodanović:
Da se iskoristi ono što je napisao Ljubomir za zaključak, jer je to jasno.

Milan Jozić je rekao da ako Lubarda ne podnese prigovor, naši origovori nemaju snagu da promene odluku Disciplinske komisije.


Profesor Branko Protić:
Treba menjati Pravilnik, jer šta ćemo da radimo ukoliko se Lubarda ne žali.

Profesor Milorad Tepavac:
Zašto nemamo Mirovno veće? Treba pooštriti sve kriterijume, treba o tome razgovarati u kolegijumu, a ne potezati Pravilnik.

Profesor Luković:
Ne možemo menjati Pravilnik prema prilikama.

Dekan:
Situacija je bila takva, morao sam da pokrenem Disicplinski postupak. Disciplinskim sudovima nećemo izlečiti stanje, nego odgovornošću. Treba da se što više trudimo da što bolje obavljamo svoj posao. Zbor studenata je radio juče, organizovali su svoju omladinsku organizaciju, koja do juče nije postojala, birali svoje predstavnike i doneli svoj stav o odluci Disicplinske komisije. Postoji dosta dobra klima da se mnogo što šta promeni.

Profesor Branko Protić:
Molim Vas, ako se Lubrada ne žali, znači li to da je prihvatio Odluku i da nema dalje procedure. Sindikat će uložiti prigovor, ali da li će i Lubarda?

Profesor Luković:
Zašto toliko da brinemo o Lubardi? Ovde se govori i osuđuje i dekan i Disicplinska komisija, a ne Lubarda. Već je bilo prigovora na njegov rad.

Asistent Vladeta Živković:
Svi ovde su bili i moji profesori, ja ih poštujem. Svi imamo različite misli i osećanja, ali se mi moramo usaglasiti. Profesor Lubarda je i meni predavao, i pamtim i danas njegovu primedbu ili korekturu, ali ono što me boli najviše je da neke profesore ne interesuje šta se događa u ovoj kući, da uvek izlaze sa sastanaka, čak i kada se govori o ovakvim važnim stvarima.

Profesor Steva Knežević:
Moramo sa studentima razgovarati, kao sa sebi ravnima, a ne kao sa decom. Trebalo bi obaviti razgovor sa studentima pre nego što uđu u klase, da bi znali šta ih čeka.

Referent za studentska pitanja Mara Ćopić:
Dekan svake godine prima I godinu na početku.

Profesorka Ivanka Živković:
Prvi put sam pozvana na skup studenata, i prvi put sam tome prisustvovala. Studenti su listom pozitivno govorili o profesoru Lubardi. Bilo je i drugih mišljenja, ali su se svi saglasili da profesor Lubarda ne sme da ode sa Fakulteta. Oni su sa svoje strane, takođe, poslali prigovor Savetu.

Profesorka Anđelka Bojović:
Žalosno je da je tek jedna odluka Disciplinske komisije prodrmala kolektiv. Toga treba svi da se stidimo, da je do ovoga sve moralo da dođe, da bi počeli da razgovaramo o odgovornosti i drugim stvarima.

Profesor Luković:
Odgovornost moramo pooštriti. Ovde i dalje nestaju stvari, a neki su prošle godine pokušali da zataškaju slučaj Čelikovića.

Kustos Galerije FLU Bojana Burić:
Molim Vas da nam kažete o kakvoj vrsti pritisaka s polja se radi, jer ukoliko se izvrši promena odluke Disciplinske komisije, taj pristisak se može ponoviti.

Dekan profesor Gaberc:
Jedan naš profesor sprečio je da ceo slučaj izađe u štampu, koju je obavestio roditelj studentkinje koja je podnela prijavu protiv profesora Lubarde.

Skup je odlučio da je na Izvršnom odboru da formuliše zaključke ovog skupa, a povodom odluke Disciplinske komisije i da ih uputi Savetu dokumentovanim ovim zapisnikom.

Zapisničar:
Bojana Burić, kustos

Biografija

Katalozi

Priče

O Lubardi…