Тома Росандић, (Сплит 1878 – Сплит 1958), вајар

Каменорезачки занат учио је у радионици оца и Франа Билинића 1900-1903, и истовремено похађао Вечерњу школу цртања и орнаментисања у Сплиту. Боравио у Риму, Фиренци, Венецији 1903-1905, a 1908. радио у Мештровићевом атељеу у Бечу. Положио пријемни испит на Уметничкој академији у Бечу, али се није уписао. У Београду живео од 1912, с прекидом за време Другог светског рата када је био у Италији, Швајцарској, Француској и Енглеској. Оснивач је Академије ликовних уметности и њен први ректор. На Академији ликовних уметности је редовни професор за предмет Вајарство у два маха, од 1937. до 1949. и од 1955. од 1958.

После Другог светског рата водио је Мајсторску радионицу. Био је члан групе „Медулић“ и „Облик“. Самостално је излагао 1930. у Ротердаму и 1954. у Београду. Важније групне изложбе: Милано 1906, Беч 1909, Рим 1911, Венеција 1938, Светска изложба, Њујорк 1940, изложбе УЛУС-а 1946. и 1948, као и више изложби у Београду.

Јавни радови: Уморни Борац у парку Калемегдан, Споменик Милану Ракићу на скверу испред Библиотеке града Београда, Његош у Требињу и композиција Играли се коњи врани пред Народном скупштином у Београду, споменик Иви Лоли Рибару у Ђакову, споменик жртвама фашизма у Суботици и др.

Био је редовни члан Српске академије наука од 1946.

Самосталне изложбе

• Ротердам, 1930.

• Београд, 1954.

Групне изложбе

• Милано 1906.

• Прва далматинска умјетничка изложба, Сплит 1908.

• Изложба сецесије, Беч 1909.

• Изложба Медулића, Загреб 1910.

• Међународна изложба, Рим 1911.

• Југословенске уметничке изложбе, Београд 1912, 1922.

• Српска изложба уметности и домаће радиности, Лион 1917.

• Уметничка изложба, Лондон, Манчестер, Глазгов, Брадфорд, Единбург 1917-1918.

• Српско-хрватска уметност, Лондон 1919.

• Српска изложба, Брајтон 1919.

• Изложба југословенских уметника, Париз 1919.

• Изложба југословенских уметника 1924.

• Јадранска изложба, Сплит 1925.

• Јесење изложбе београдских уметнка, Београд 1928, 1929, 1939-1940.

• Изложбе групе Облик, Београд 1929, 1931, Сарајево 1931.

• Пролећне изложбе југословенских уметника, Београд 1929-1940.

• Изложба југословенске скулптуре и сликарства, Лондон 1930.

• Југословенска изложба, Амстердам, Брисел 1932.

• Међународна изложба, Париз 1937.

• Југословенска изложба, Рим 1937.

• XXI бијенале, Венеција 1938.

• Светска изложба, Њујорк 1940.

• Српски уметници, Београд 1942, 1944.

• Изложба у корист рањених бораца, Београд 1944/45.

• Изложба УЛУС-а, Београд 1946, 1948.

• Сликарство и вајарство народа Југославије XIX и XX века, Београд 1946, Загреб, Љубљана, Москва, Лењинград, Братислава 1947, Праг, Варшава, Краков, Будимпешта 1948.

• Изложба СЛУЈ-а, Београд 1949.

Ecce Homo, 1915.

палисандар, висина 220 cm

• Тома Росандић (прибележио Ђорђе Ораовац), “Тома Росандић о ренесансној скулптури”, Уметнички преглед, бр. 6-7, Издање Музеја Кнеза Павла, Београд, март-април 1938.

• XXI Мађународна уметничка изложба у венецији, Уметнички преглед, бр. 9, Издање Музеја Кнеза Павла, Београд, јуни 1938.

• В. Ђурић, Умјетнићка галерија Цетиње, Цетиње, 1958.

• М. Коларић, Тома Росандић, Сликари и вајари, Просвета, Београд, 1959.

• Уметнички чланови САНУ, САНУ, Београдски сајам у сарадњи са Народним музејом у Београду, Хала III Београдског сајма, Београд, 1980, 352-361.

• Уметност на тлу Југославије, Скулптура XX века, Београд, 1982.

• С. Стојановић, Скулптура у Србији и скулптори чланови Српске академије наука и уметности, Судбина скулптуре, Clio, Београд 1994, 51-53.

• Б. Костић, Ново гробље у Београду, ЈКП „Погебне услуге” и „Публикум”, Београд 1999, 222-223.

• Д. Шаренац, Митови, симболи (Скулптуре на београдским фасадама), НИП „Експортпрес”, Београд, 1991, 55.

• Братислава Костић, Ново гробље у Београду, Београд, 1999.

Студија харфисте, 1929.

Бронза, висина 85 cm

Надгробни споменици
• Фигура Исуса Христа у рељефу, камен, око 170 cm
гробница браће Милутиновић, Ново гробље Београд

• Анђео и мушко порсје,бронза, попрсје 77 cm
гробница Милорада Драшковића (1873-1921), Ново гробље Београд

• Скулптура „Свирач на харфи”, бронза, 80 cm
гробница Маре Росандић, Ново гробље Београд

• Анђео и дечје попрсје, камен, попрсје 43 cm
гробница Стевана Вељовића (1924-1934), Ново гробље Београд

Јавни споменици

• Уморни Борац, 1935, бронза, 120 cm, укупна висина 190 cm (парк Калемегдан, Београд)

• Споменик Милану Ракићу, бронза, 115 cm, укупна висина 230 cm, подигнут 1939 (сквер испред Народне библиотеке, Београд)

• Играли се коњи врани, бронза, постављени 1939 (испред Народне скупштине, Београд)

Играли се коњи врани, бронза, постављени 1939.