ARHIV SRBIJE, Beograd

AKADEMIJA

LIKOVNIH UMETNOSTI

Br. 250

7-VI-1945. god.

U BEOGRADU

MINISTARSTVU PROSVETE SRBIJE

Odeljenje za nuku, umetnost i kulturu

Za nastavljanje normalnog rada Akademije, koja je za vreme rata teško oštećena i u pogledu zgrada i u pogledu inventara, neophodno je potrebno preduzeti hitne mere da se zbrinu sledeće neophodne potrebe:

I ZGRADA

Pre rata Akademija je imala svoje prostorije u trima zgradama: u Rajićevoj 10, u Kolarčevoj zadužbini i zgradi na Topličinom vencu br.21. U toku rata oštećena je zgrada na Topličinom vencu, a kada je popravljena, Nemci su je oduzeli za svoje potrebe. Pred kraj rata, okupator je oduzeo zgradu u Rajićevoj br.10 pa je Akademija bila prinuđena da se posluži prostorijama Umetničkog muzeja. Za vreme borbe u Beogradu, neprijatelj je spalio prostorije u Kolarčevoj zadužbini, kojom prilikom je uništen glavni deo inventara Akademije, a zgrada u Rajićevoj ulici je teško oštećena, pa je nemoguće koristiti ove prostorije za normalan rad bez temeljite popravke. Smatramo da bi najpovoljnije rešenje bilo da se sve radne prostorije Akademije nalaze u jednoj zgradi; to nameće priroda posla.

U slučaju da se za ovu školsku godinu ne može postići ovo rešenje, Akademija bi morala da se zadovolji prostorijama u dvema zgradama koje ne bi smele biti mnogo udaljene jedna od druge.

Prostorije potrebne Akademiji su:

  1. Za slikarski atelje 3-10 prostorija vel. 6/5
  2. Za grafički odsek 4 prostorije vel. 6/5
  3. Za vajarski odsek 7 prostorija vel. 6/5
  4. Za visoku školu za nastavnike 4 prostorija vel. 6/5
  5. Za Majstorske škole 6 prostorija vel. 4/5
  6. Za večernji akt ili prostoriju 10/10 ili dve prostorije 7/6

II OGREV

Rad Akademije zahteva da se zbog modela sale zagrevaju već od novembra meseca. Ako je loženje u svakoj sobi potrebno, bilo bi potrebno do početka školske godine obezbediti 10 vagona mrkog uglja i 10 za drva.

III MODELI

Pitanje modela bilo je u Akademiji uvek skopčano sa teškoćama. Naročito u pogledu akta. Ukoliko ih je bilo, napuštali su posao čim bi dobili zaposlenje sa mesečnim angažmanom. Akademija ima potrebu za najmanje 6 modela za akt dnevno. Smatramo da bi najbolje bilo angažovati ovaj broj sa mesečnom platom – dnevničari – koja bi se kretala od 2300 do 2500 din. mesečno, kao i do sada. Celokupna potreba za modele iznosila bi 230.000 računajući rad za 40 radnih nedelja.

IV NAMEŠTAJ

Nameštaj i školsi i kancelarijski sasvim je nedovoljan. Potrebno je:

  1. Slikarskih nogara……………………………………………………… 60 komada
  2. Vajarskih postolja……………………………………………………… 20
  3. Tabla za crtanje………………………………………………………….. 50
  4. Podijuma………………………………………………………………………8
  5. Paravana od po 2.5/2……………………………………………………….8
  6. Stolica za večernji akt………………………………………………….50
  7. Kubova za model……………………………………………………………..10
  8. Reflektora…………………………………………………………………….6
  9. Stolova velikih 2×70 m.kom………………………………………….10
  10. Stolica…………………………………………………………………………20
  11. Draperija……………………………………………………………………….5

V RADIONICA

Sve radionice u Akademiji teško su oštećene i pre početka normalnog rada zahtevaju kompletiranje alata i materijala.

Potrebno je:

a) Za radionicu grafičkog odseka

  1. Dve posude od pocinkovanog lima vel.sm. 60/80/5
  2. Dva kupatila od papirmašea veća i jedno kupatilo manje
  3. Jedan bokal od 5 litara
  4. Pet boca sa staklenim zapušačima do 1 lit. i
  5. Deset boca sa staklenim zapušačima do 1/2 l.
  6. Jedan električni rešo sa pločom
  7. Dva kožna valjka
  8. Dva valjka od tutkala (Valcmase)
  9. Pet cinkanih poliranih ploča do 2 mm i dve cinkane nepolirane ploče od 2 mm
  10. Dvadeset litografskih kamenova razne veličine
  11. Jedna ručna presa za bakropis (valjak duž. bar 60 cm)
  12. Jedna ručna presa za litografiju (umdrukprese)
  13. Jedne mangele horizontalne (Štraubšt)
  14. Dve mermerne ploče 50/60
  15. Hladno tocilo
  16. Arkanzas
  17. Garnituru arkanzasa za dleta
  18. Jedna testera za metal
  19. Tri turpije, jedan čekić i jedna klješta
  20. Jedan gvozdeni lenjir 1 m i gvozdeni trougao ravnokraki
  21. Jednu menzuru od 25 cm3
  22. Raznih hemikalija
  23. Holanskog firnajza 2 lt.
  24. Lanenog ulja 2 lt.
  25. Terpentina rektifikovanog 2 l.
  26. Terpentina običnog 5 l.
  27. Boja za bakropis, litografiju i drvorez 2 kg.
  28. Dva metra filca deb. 1 cm,
  29. Hartije za probne otiske
  30. Lonac za tutkalo od 1 lt.
  31. Jedan lonac od 3 lt.

b) za radinocu Slikarskog otseka

  1. Rešo sa pločom
  2. Raznih uljanih boja za slikanje 150 kgr.
  3. Lanenog ulja boljeg 10 kg.
  4. Terpentina rektificiranog 10 lt.
  5. Terpentina običnog 20 lit.
  6. Tutkala 10 kg.
  7. boja u prahu 15 kgr.
  8. deklove za slikanje 10 veza do po 25 u vezi
  9. dva lonca od po tri litra
  10. čekića manjih 4 komada
  11. klješta za vađenje eksera 4 kom.
  12. klješta za natezanje platna 4 kom.
  13. ekserčića tapetarskih 5 kgr.
  14. rekvizita za mrtvu prirodu
  15. rekvizita za modele (uniforme, nošnje, oružje i dr.)
  16. sapuna 20 kgr.
  17. mape za čuvanje radova vel. 80/120 komada 10
  18. četke za slikanje raznih 250 komada.

c) Za radionicu za kamen

  1. Razna čelična dleta 50 kom
  2. 10 kom. čekića za kamen
  3. 10 kom. Nabora

d) Za Radionicu za drvo

  1. Dve manje stolarske tezge
  2. Jedno ladno tocilo
  3. Dva komada šmirgšajbe
  4. Tri komada kamen belegija
  5. Jedna obična testera
  6. Tri komada ručnih testera
  7. Deset komada drvenih maljica
  8. 60 kom. Dleta razne veličine
  9. 1 kgr. Tutkala
  10. 5 m3 orah javor.

e) Radionica za gips

  1. 1000 kgr. gipsa
  2. 1 kgr. šelaka
  3. 6 kgr. žice ½ mm
  4. 2 para klešta
  5. 1 kgr. eksera
  6. 30 m2 platna
  7. 2000 kgr. gline

VI BIBLIOTEKA

Biblioteka Akademije raspolagala je do paljevine Kolarčeve zadužbine blizu 2000 primeraka pretežno dela iz oblasti likovne umetnosti.

Prilikom podele imovine narodnih neprijatelja, Akademija je uspela da dobije oko 100 primeraka dela manjeg značaja.

Smatramo da bi pri kompletiranju biblioteke trebalo uzeti u obzir najznačajnija dela klasične i savremene umetnosti (monografije), studije iz estetike i filozofije, i sa njima u vezi naučnih oblasti.

Samo tako kompletirana biblioteka moći će da odgovara potrebama.

VII UČILA

Rad Akademije ne može se zamisliti bez učila koja služe kao uzorci pri očiglednoj nastavi. Akademija je imala znatan broj odliva u gipsu i bronzi kao i faksimilnih reprodukcija reprodukcija radova klasičnih i modernih majstora.

Potrebno je ponovo nabaviti sva ta učila, a ona bi se mogla u današnjim okolnostima nabaviti kao i znatan deo gore navedenih potreba u inostranstvu-neprijateljskim zemljama.

III SADAŠNJE MOGUĆNOSTI RADA

Trenutna situacija u Akademiji je sledeća:

Profesori redovni…..4

Profesori vanredni…8

Docent……………………….1

Studenata sa položenim prijemnim ispitom…………………………….27

Studenata starih……………………………………………………………………37

Studenata u vojsci ili koji se nisu javili na projemni ispit……78

Po pitanju nastavnika teorijskih predmeta Savet je podneo zaseban predlog. Rukovođen željom da što pre školu stavi u dejstvo, Profesorski savet na jednoj od prvih sednica po oslobođenju doneo je zaključak da Akademija počne rad odmah posle prijemnog ispita. Međutim stanje zgrade, pitanje ishrane i stambeno pitanje studenata, nedostatak najnužnijih sredstava za rad (alata i materijala), pokolebalo je Savet i on je ponovo uzeo u razmatranje pitanje obavljanja rada Akademije. Ušli smo u juni a zgrada još nepopravljena. Prostorije koje bi se na brzinu mogle osposobiti, mogle bi da posluže samo dvojici, ili trojici profesora da u njima otvore svoje klase. Postavlja se pitanje kako obaviti rad sa ostalim studentima, odnosno klasama.

Postavljena ideja da studenti i profesori zajednički učestvuju u opravci zgrade u Rajićevoj 10 odnosno da jedna grupa za to vreme u okolini Beograda slika pejzaž. Pored pitanja ishrane i sredstava za rad, iskrsava i pitanje trajanja školske godine. Ako bi ona počela odmah do nove školske godine imala bi pet meseci. Kad odvojimo mesec dana neophodno potrebnog odmora između školske godine ispada da bi školska godina trajala jedva četiri meseca i to uz nemogoćnost da obuhvati i studente koji su vojnim dužnostima sprečeni da je koriste. Prevladalo je mišljenje da je mnogo zdravije i ispravnije početi školsku godinu do sada utvrđenim terminom, a međuvreme koristiti za osposobljavanje Akademije da novu školsku godinu počne pripremama za redovan rad.

Uzete su u obzir sve potrebe koje bi se mogle zadovoljiti naporima učešćem profesora i studenata koji su položili prijemni ispit. Ogrev i popravke zgrade na prvom mestu. Savet se složio da bi pitanje ogreva moglo biti rešeno, ukoliko Narodna vlast ne bi sama mogla da zbrine ovu potrebu na vreme, na taj način što bi se obrazovala dobrovoljna ekipa studenata i profesora koji bi negde na terenu izvršili seču drva. Pri tom bi posao mogao biti organizovan tako, da studenti imaju mogućnost i za slikarski rad. Druga ekipa ostala bi da pomaže u opravci školske zgrade u Rajićevoj 10 ukoliko bi došlo u obzir, a stdudente i ove ekipe slali bi u neposrednoj blizini Beograda na smenu.

Ovaj rad bi bio znatan doprinos sređivanju prilika naše Akademije i studnetima bi se pružila mogućnost da vreme do početka školske godine upotrebe na korist i svoju zajednicu. Ukoliko mogućnost pitanja ogreva i zgrade treba da se reši na drugi način, postoji shvatanje u Savetu, bazirano na raspoloženju studenata da se vreme do početka godine upotrebi u korist i studenata i zajednice na taj način što bi se grupe studenata i profesora smestile u nekojim krajevima gde bi mogli da pomognu meštanima pri poljoprivrednim radovima a da pri tom rade i na stručnom razvijanju. Svakako sve ovo ne zavisi samo od dobre volje Saveta već i od uslova koji bi se od strane nadležnih za ovo omogućili.

Podnoseći sve ovo Ministarstvu Savet moli za što hitniji postupak kako po pitanju onih potreba koje se mogu realizovati u zemlji tako i onih koje se mogu ostvariti odašiljanjem komisija izabranih od strane Saveta u neprijateljske zemlje.

Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

Za Rektora

Akademije likovnih

umetnosti

Milo Milunović