Збирка Факултета ликовних уметности у Београду (Збирка ФЛУ) има вишеструку сврху, функцију и значај. Било да су задобила важност наставног учила или да су уметничка дела њених аутора локално, национално, европски и светски препозната, радови из Збирке ФЛУ имају функцију стварања идентитета Академије (сада Факултета) ликовних уметности у Београду, која је најстарија државна установа такве врсте код нас основана 1937. године.

Збирни фонд ФЛУ заснован је на два међусобно повезана сегмента – педагошком и уметничком, односно на искуствима и знањима која поседују Педагошки музеј и Музеј савремене уметности у Београду. Заузимајући позицију између ова два музеја, Збирка ФЛУ чува уметничку педагогију прошлости и излаже актуeлна уметничка стремљења садашњости, која су присутна на Академији/Факултету ликовних уметности у Београду.

Док је у прошлости припадала збиркама прве генерације, јер је сабирала учила која су се активно користила у настави уметничког образовања, Збирка ФЛУ сада припада збиркама друге генерације, које имају сврху друштвеног промовисања достигнућа ове уметничко-образовне иниституције. Стога Збирка ФЛУ садржи радове-учила која су некада имала едукативну и дидактичку сврху, пошто су представљала подршку настави (образовању) на Академији ликовних уметности; и истовремено сакупља дела бивших декана, професора и студената ФЛУ, као и других значајних уметника, којима се репрезентује друштвени углед и значај ове универзитетске установе.

Иако се за годину оснивања Збирке ФЛУ може узети 1948. година, када је Урош Предић поклонио Академији своја 23 цртежа, односно 1950. и 1952. година, када су Академији предате скулптуре из уметничке збирке породице Вељковић, и поклоњене реперодукције излагане на путујућој југословенској изложби коју је организовао УНЕСКО, намера и поводи за формирање Збирке Академије/Факултета ликовних уметности јављали су се и раније. Одлуком Министарства просвете Краљевине Југославије, целокупна имовина претходно постојеће приватне Уметничке школе прешла је у власништво новоосноване државне Академије ликовних уметности 1937. године. Тако је преузимањем имовине школе-претече, Академија дошла у посед учила, која су се тада чувала у њеном школском музеју, јер су се користила као неопходна наставна средстава за одвијање уметничке наставе.

Урош Предић, Гладијатор (Ратник Боргезе), 1876/1877.
угљен на папиру, 55,4 x 37,7 cm, Збирка ФЛУ

test2

Јарослав Кратина, Света Тројица, (копија фреске из Сопоћана), 1952.
140 x 115 cm, Збирка ФЛУ

Осим наслеђених дела из прошлости, Збирка ФЛУ временом се попуњавала радовима професора који су поклањани приликом њиховог одласка у пензију, откупљеним и поклоњеним студентским радовима, делима-поклонима других уметника, као и графикама професора и студената које се континуирано сакупљају, чувају и обрађују у Кабинету графике (при Графичком одсеку) и Центру за графику и визуелна истраживања ”Академија”. У збирном фонду Факултета данас се налази око 250 сликарских и вајарских дела, као и 80 000 графичких отисака, који се могу разврстати на седам под-збирки:

Наставну уметничку збирку ФЛУ, која садржи око 50 учила што су некада имала дидактички значај за одвијање наставе и спровођење праксе (обуке) на Академији/Факултету, као што су репродукције и гипсани одливци познатих уметничких дела прошлости, као и копије фресака византијског средњевековног сликарства, које је насликао професор Јарослав Картина;

Декоративну уметничку збирку ФЛУ, која садржи 16 борнзаних одливака познатих скулптура прошлости (чији аутору су били: Праксител, Лисип, Микеланђело, Удон) које су се, пре Другог светског рата, налазиле у приватном власништву породице Вељковић, да би, након рата, током периода национализације, била предата на чување Академији/Факултету ликовних уметности у Београду;

Уметничку збирку историје ФЛУ, која садржи 7 дела која се односе на портрете и бисте професора, декана, ректора Академије/Факултета ликовних уметности у Београду, као што су сликарски и вајарски аутопортрети Петра Добровића и Томе Росандића;

Збирку уметничких радова професора и студената ФЛУ, која садржи око 130 дела која су поклоњена, откупљена или предата Факултету, тако да су временом постала материјална сведочанства процеса одвијања наставе, уметничког стварања и постепеног развоја и усавршавања професора и студената Академије/Факултета ликовних уметности у Београду, као што су радови Петра Лубарде, Зоре Петровић, Љубице Цуце Сокић, Стојана Ћелића, Милоша Бајића, Војина Стојића;

Збирку уметничких радова других уметника, која садржи око 40 дела (поклона) радова аутора који не припадају наставном кадру Факултета ликовних уметности у Београду, као што је збирка радова (цртежи и слике) уметника Уроша Предића у стилу академског реализма и дела (гипсани одливци) Петра Палавичинија насталих као уметников лични доживљај прожимања кубизма, фовизма и експресионизма;

Збирку графика Кабинета графике, која садржи око 80 000 графичких листова, који се употребљавају као наставно средство, односно као едукативни примери у уметничком образовању будућих генерација студената;

Збирку Центра за графику, која садржи око 300 графика, које представљајући уметничке идеале што се негују на овој школи, задобијају своју (продајну) комерцијалну вредност.

Предложена класификација Збирке ФЛУ на Наставну, Декоративну, Историјску, Професорску/Студентску, Уметничку, Кабинет графике и Графички центар, идејни је концепт будућих музеолошких начина сакупљања, чувања, проучавања и представљања универзитетског наслеђа Факултета ликовних уметности у Београду.

Због унапређења рада на Збирном фонду ФЛУ и његовог усклађивања са савременим музеолошким стандардима, током 2015. године, на Факултету је покренута иницијатива да запослени кустоси полажу стручни (државни) испит за обављање послова у оквиру делатности заштите културних добара у музејској делатности. Полазећи од чињенице да се данас пред музеје и музејске колекције, поставља изазов њиховог прилагођавања новим медијима и технологијама, на Факултету се већ две године реализују пројекти дигитализације Збирке ФЛУ. Процес дигитализације уметничког наслеђа Факултета, омогућиће његову већу и лакшу доступност јавности, као и његово интернет повезивање (умрежавање) са академским наслеђем других европских и светских универзитета.

Сретен Стојановић, Аутопортрет, 1953.
бронза, 48 цм, Збирка ФЛУ

Милан Кечић, Прилаз Мосту, 1975.
уље на платну, 46×55 цм, Збирка ФЛУ

У том смислу, планирано је да Факултет ликовних уметности, у циљу размене сазнања, у наредном периоду, отпочне процес придруживања организацијама UNIVERSEUM (Европска мрежа универзитетске баштине) и UMAC (Међународни комитет за универзитетске музеје и колекције), како би своју националну универзитетску баштину коју чува у Збирци ФЛУ даље развио, представљајући je у ширим културним оквирима.